Jazyk a literatúra
Александер Павлович - Новий Рік
1. január 2012 - 19:38 poslal Petro
Новий Рік
Уже старий год проминул,
А новий настає,
В новым годі старе солнце
На небі остане.
В новым годі ачей старе
Солнце омолодне,
І огріє Русинове
Серденько холодне.
- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- Čítať viac
- prečítané 47x
Vyhrajte knihu Carpathia o putovaní Maroša Krajňáka rusínskym priestorom
7. december 2011 - 15:50 poslal Petro
Maroš Krajňák, rodák z rusínskeho sela Vyšná Jedľová vydal nedávno svoju debutovú prózu pod názvom Carpathia. Som rád, že autor prišiel s návrhom venovať jeden výtlačok knihy do súťaže, ktorú na Holosoch vyhlásime. Po dohode s autorom sme sa rozhodli venovať knihu tomu súťažiacemu, ktorý pútavo zareaguje na nasledujúcu úlohu.
Zadanie priamo od autora:
"Može by jem sa zamirial na "Andija Pysanskoho" (aj ked je to fenomen može lem z okolyci Svydnyka). Knyžku by jem venoval dakomu (vybranonu), chto na HOLOSY.SK (abo FB fanpage Holosy) pišľe Andijovu fotku (može dachto mat), abo naj napyše o Andrijovi dajakyj realnyj sprostredkuvanyj prybeh, abo vlastnyj zažytok."
Súťaž trvá minimálne do 1.1.2012.
- 4 komentáre
- prečítané 108x
Putovanie Maroša Krajňáka rusínskym priestorom v jeho debutovej próze Carpathia
29. november 2011 - 15:22 poslal Petro
Autor prózy (pôvodom z obce Vyšná Jedľová - okres Svidník), putuje rusínskym priestorom a „uvažuje" nad jeho osudom a osudom jeho ľudí. Vstupuje do krajiny a lokalít, ktoré ležia nielen na území Slovenska, ale aj na Lemkovine (Poľsko), na Podkarpatskej Rusi (Ukrajina)a v „emigrantskom" prostredí (USA a Bratislava).
V úvodných kapitolách je vo fragmentoch naznačená časť nedávnej histórie, ktorá bola hlavným dôvodom narušenia kompaktnosti tohto etnika. Ďalší text postupuje do súčasnosti a hovorí o autorovej konfrontácií s realitou Rusínov a realitou celého priestoru, ktoré v jeho optike spejú k fatálnemu vývoju.
- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- Čítať viac
- prečítané 92x
Серґiй Ворон – «Станiслав Руський»
22. október 2011 - 21:29 poslal mato
Серґiй Ворон приносит своïм читателём далше незвычайне выданя, цалком несподiваный нагляд на такы ричi, котры ся вытворили сторiчами и не пидлiгают ниякому науковому кореґуваню.
Першый дiл – книга «Гуцули, Божi Соколи» (2010), обознамила читателiв з новов формов порозумлiня етимолоґiï назвох мiстох, сел, прозывок i призвиск. Тота книжка є основов про порозумлиня другого дiлу – книгы «Станiслав Руський».
Так як на прикладi етнониму Гуцули так i на прикладi назвы Станiслав автор высвитлює реальну можливисть розкодувати гоцьяку назву, або гоцьяке призвиско.
Автор у книжци «Станiслав Руський» читателiм реальнi хказує моменты розкодуваня, котры сут основов про шыткы найновшы выскумы – баревны фраґменты давной картоґрафiï, котры сут доказом «паранормалной», неформалной етимолоґiï.
- 1 komentár
- Čítať viac
- prečítané 90x
Серґiй Ворон – «Гуцули, Божi соколи»
4. október 2011 - 12:53 poslal mato«Гуцулы не сут збiйникы а охранцёве» таку гипотезу уваджат во своïй книжци иванофранкiвскый аматерскый литераровед Серґiй Ворон. Його книжка «Гуцули, Божi соколи» є вызвов про офицiялну литерарну науку, накелё во своïх етимолоґiцкых выскумох Серґiй Ворон приходит ґу несподiваным выследком, котры вывертают теорiï литерарных ведцив.
Накелё литератна веда дотеперь не доказала розшифрувати карпатскы назвы, автор ся роздумал приступити ґу тайнам Карпатского реґiёну нетрадичнi. Ёго методы уможнюют розкодувати гоцьяке призвиско або назву села. Основов розшифруваня є рештаврацiя старых славянскых охранно-сторожных терминiв, котры автор роздiлил до скупин. Подля автора – призвиска жытелiв Карпат сут вытворены з двох-трёх закладiв а сут одводжены од их професiï в охранным системi, накелё векшына з них жыла в Карпатах з цилём охороняти села, мiста, краïну.
- 1 komentár
- Čítať viac
- prečítané 91x
Духновічів Пряшів 2011 в штатістіках
29. september 2011 - 7:35 poslal Silvia Lysinová
12-ый рочник Духновічового Пряшова запише ся до історії діятельства Русиньской оброды на Словеньску, главні в тім, же на конкурзі брали участь декламаторы аж з 10-ох окресів, конкретні: Снина, Меджілабірці, Свідник, Бардійов, Стара Любовня, Стропків, Сабинів, Кошыці, Брезно а докінце - з Новых Замків. Што вєдно творило участь 12 основных шкіл, дві ґімназії, готеловой академії і ФФ Пряшівской Унівезніты, што значіть, же на тогорочнім Духновічовім Пряшові брало участь цілково 129 декламаторів. Тогорочный цілословеньскый конкурз быв вызначный і в тім, же попершый раз на нім брали участь школяри з Русиньской школы в Чабинах, під веджіньом діректоркы школы Марії Ясиковой, так само попершый раз участь на Духновічовім Пряшові брали діти з ОШ в Якубянах (старолюбовняньского окресу), котрых на конкурз ініціовав Інж. М. Караш. По першыраз участь на конкурзі брала і штудентка русиньского языка ФФ ПУ Майка Шуркалова з Бехерова, котра на універзіті штудує другым роком. Попершый раз брав участь на такій акції і заступця Русинів зо сусіднього Мадрярьска - Ґабрієл Гатінґер, вызначный русиньскый поет і писатель, бывшый член СРР за Мадярьско, котрый окрем члена пороты на акції выступив і з рефератом як раз на тему Духновіч, його діятельство і переклады Духновічовых стишків з мадярьского языка. На тогорочнім Духновічовім Пряшові змагало ся в катеґоріях од О-ой аж по 5-ту катеґорію, де попершый раз брало участь найвеце декламаторів в тій наймолодшій О-ій катеґорії. Змагало ся в пятьох жанрах: поезія, проза, властна творчість, духовна творчість і малы сценічны формы. Найвеце декламаторів приголосило ся до катеґорії проза. Тото хоць лем в короткости характерізує 11-ый рочник Духновічового Пряшова.
- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- prečítané 59x
Cenu Laureátovi Duchnovičového Prešova 2011 - odovzdal primátor mesta Prešov
29. september 2011 - 7:24 poslal Silvia Lysinová
V piatok - 16. 9. 2011 v Prešove, v Divadle A. Duchnoviča sa uskutočnil už 12. ročník celoslovenskej súťaže Duchnovičov Prešov - 2011, ktorý aj tohto organizovala Rusínska obroda na Slovensku z finančnou podporou Úradu Vlády Slovenskej republiky. Duchnovičov Prešov je jedinečná súťaž celoslovenského charakteru v umeleckom prednese rusínskej poézie, prózy, vlastnej tvorby, malých scénických foriem, duchovného prednesú (biblických príbehov)a ľudového rozprávania v rusínskom jazyku. Toho roku sa do súťaže prihlásilo rekordných 129 súťažiacich počnúc Sninou a končiac stredným Slovenskom, medzi ktorými boli detí materských škôl, žiaci základných škôl, študenti stredných škôl, učilíšť, vysokých škôl a dospelí v určených kategóriách.
Prvý krát sa súťeže zúčastnili zástupcovia z Rusínskej Základnej školy v Čabinách(okres Medzilaborce) a Jakubanoch(okres Stárá Ľubovňa).
- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- Čítať viac
- prečítané 144x
Народнї оповіданя про давнину - Село Валашковцї
25. september 2011 - 6:22 poslal koryзаписане од Михайла Бубнаша у Валашковцях (коло року 1925)
Та Бог то оден знає, коли и хто заложив тот валал (село). Небошик муй дїдо, най з Богом спочивають, все казали, што ту ґрофскі югасы (вувчарі) пасли худобу и овцї. Клали собі колибы и туйка зо з родинома жили. Зо з тых колиб зробив ся валал. А знають, в Амерікой хто купить собі поле и зробить ся там валал, якій там кличуть “плейс”, то он має мено од першого ґазды, што там прийшов на бываня. Так было и в нас, мено першому ґаздї было Валашко тай валал од нёго прозвали Валашковцї. А коли тото было? То дес барз давно, бо ще як Татары туй нападали, то уже быв валал. Не знати, чи то правда, што тоты Татары мали очи з переду и з заду. Лем што з перед них барз тяжко было скрыти ся. Моєй жены покойна бабка повідали, шио їх зас бабка скрыли были свої дїти перед Татарами до бочки а сами скрыли ся до комина. Прийшов Татарин, знайшов дїти, а они сказали, де скрыли ся мати. Татарин вытяг матер а забив. У мене є стул, што Татарин зарубав до нёго мечом, зато небощик нянько казали єго барз хранити. А и на нїм велё раз было Боже тїло.
Як были Мадяры, то наш валал назвали Pasztorhegy.
Добре бы нам было туй жити, лем што світ нам дошками забитый. Не маєме дороги. Нї ту на ровень до ужгородскої столицї нї на тото бук на крайну.
Далшы оповіданя можете найти прямо в книжцї
- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- prečítané 69x
Anna Halgašova: Stružnîc´kyma pišnîkamî - Poľsky vušy
22. september 2011 - 9:25 poslal PetroBylo to v roku 1939. Do nas prišli Maďare. Ľudi sja rozchodžovali za robotov. Tak і Іvan Halgaš vybrav sja do Nіmecka, ale ne lem sam. Z našoho valalu šі štirme іšli. Іšli do Nіmecka, a nasamyjpered čerez hranіcu našu іšli. Jak perešli hranіcu, ta prišli do Parizovec. Іz Parizovec pušli na Telepuvskyj verch. Tam byli fіnance і jich pojimali. Tuty jich odšjikovali do Humennoho napisati protokul, že čoho vtіkajuť. Jak protokul spisali, tohdy jim povіli, že:
- Možete jti. kady chočete.
- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- Čítať viac
- prečítané 44x
Анна Галгашова: Стружніцкыма пішниками - Польскы вушы / Anna Halgašova: Stružnîc´kyma pišnîkamî - Poľsky vušy
22. september 2011 - 9:24 poslal Petro- Ak chcete pridať komentáre alebo stiahnuť pesničku, tak sa musíte prihlásiť alebo zaregistrovať.
- prečítané 49x
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- nasledujúca ›
- posledná »



