Slovník Rusínov

Vaše námety na pridanie do neoficiálneho slovníka Rusínov

Chápem, že sa na to pozeráte

Chápem, že sa na to pozeráte zo svojho ukrajinofilského pohľadu ale asi si neuvedomujete, že sa títo kedysi Rusíni(Rusnaci) stali Ukrajincami  odhlasovaním straníckej konferencie podkarpetských(zakarpatských) komunistov na ich konferencii 19.11.1944 o pripojení Podkarpatskej Rusi ku Sovietskej Ukrajine. Tak 3500 vtedajších komunistov Podkarpatskej Rusi rozhodlo o osude celého obyvateľstva, ktorého bolo vtedy vyše milióna a v prevažnej miere bolo Rusínske. Rusíni sa steli Ukrajincami jednoduchým rozhodnutím ukrajinského takomníka Komunistickej strany Sovietskeho zväzu Nikitu Chruščova (ktorý neuznával Rusínov ako národ ani ako národnosť) o zákaze Rusínskej národnosti v  januári 1946.

Myslíte, že politické rozhodnutie stačí na to aby sa mohlo tvrdiť, že Rusíni nie sú Rusínmi?   

Porivnnaja ceskoho ta

Porivnnaja ceskoho ta slovackoho a ukrajinskoho ta rusnackoho jazyka ne je dosit mozlive, bo slovacky jazky je trochi insyj niz druhy zapadnoslovjansky jazyky. Potribno zvernuy pohljad na hramatiku a ni tak na lexiku. A ta je potim dosit insa.

P. Lipinsky hovorit o Rusnakach jak o karpatskych rusinoch, no pravda a prosta matematika v historii hovorit sco kolis bulo mnoho tisiac Rusnakiv, sco tper sut ukrajinci.A com tomu tak? Moze komus treba primknuty sia do cohos vecsoho? To je na dovhe obhovorinnia, no davna superecka pro identitet nasich Rusiniv moze maty jak rezultat i remizu-pravda je desi v seredi.

  Правилный приклад на тоту

 

Правилный приклад на тоту модерну новодобу білорущіну а українчину сте увел. На світі уже вымерло дость языків. Членове дакотрых маленькых народів схилили шыю перед бiльшима і асиміловали. А то вшытко ся дієть в рамках ґлобалізації, де ориґінальне національне языкы грають посторонну роль.

Теперка бы мі а вшыткым, котре ся занимають данов проблематиков помогли два словники, яке, жаль, уже не годен купити, бо суть выпродане. 1. Doc. PhDr. Jurij Paňko, CSc.: Rusinsko-rusko-ukrajinsko-slovensko-poľskyj slovnik lingvističnych terminiv, 2. Šišková, R.: Areálová studie slovní zásoby rusínských nářečí východního Slovenska. Diferenční slovník . Не мать дахто холем єден із них?

 

Obrázok používateľa Petro

Šišková, R.: Areálová studie

Šišková, R.: Areálová studie slovní zásoby rusínských nářečí východního Slovenska. Diferenční slovník...тото мам дома але недумам же бы вам тото барс помогло...то йе скорей лен такый словничок котрый бы мал помочи ческим читателом книжкы Vyprávění a písně Rusínů z východního Slovenska. Jihokarpatská ukrajinská nářečí v autentických záznamech ...як буде кус часу зробим скен едной сторинки книжкы жебы сте видели йак словник вызерат...инакше книжку ем купувал ту - http://www.slu.cas.cz/3.html...може рик назад...

  Дякию за одозваня. Буду

 

Дякию за одозваня. Буду радый, кiдь єдну сторінку із того словника на укажку оскенуєте.

 

Obrázok používateľa Petro

укажкa

укажкa

diferenc.jpg

  На початку был анцуґ У

 

На початку был анцуґ

У першим ряді вам дякию за одровідь. Знате добрі арґументовати. Спробую вам поясніти то, што єм написал чей неясно. Старчить порівнювати словенску а чешску лексику а потім то саме зробити зос українсков а русинсков лексиков а сам прийдете на то, же словенчина є ближей ку чещині як русинчина ку українчині. Міджі словенчинов а чещинов єст вецей слов, яке суть єднаке, або дуже подібне, як міджі кодіфикованов русинчинов а українчинов. То єст просто факт, котрый нихто не вывернеть. Чешске діти в одношиню ку словенчині бы єм прирівнал ку тім словакам, котре ніґдай не чули нашу бісиду - розуміють дакус, дашто розуміють, дашто не розуміють.

Правда суть слова, яке суть питне, або дуже подібне у дакілько славянскых языках. То в порядку, припомінать нам то, же сме славяни. Слова на порівнаня єм написал зато, жебы эм читателям увел пару прикладів на то, як была гуторачина овплывнёвана польщінов. Працюю на тім, же бы эм доказал, же в гуторачині є вецей русинскых слов як польскых. Но э то мурянча робота а треба тому присвятити купу часу. Я эм ніколи не твердил, же дакотре руснацке, або гуторацке слова не мають коріня в чужих языках. Тыж знам, же дакотре слова походять из німчины. Вывой науки а техніки выкликал, же на теріторію Выходнёго словенска ся дістали слова из чужих языків, наприклад – rusnacky – gips, hutoracky – gips, rusnacky - cug, hutoracky - cug, rusnacky - firhang, hutoracky - firhang, rusnacky – kuker, hutoracky – kuker, rusnacky – šlajf, hutoracky - šlajf і так далей. Оно не є ани так важне, одкыль тоте слова походять, як э важне то, ци суть оріґінальне, то значить, ци у нашой бісиді были тоте слова спершатку. Та кидь ся бездоводно заминяли наше слова, котре там были перше, за слова чуже, то уже была хыба. Спрощено повіджено, на початку был анцуґ, але пришли сталинске комуністи а зос анцуґу зробили облек.

 

 

 

 

 

Подля мене є цалком збыточнi

Подля мене є цалком збыточнi здогадувати в котрий парi мат ближе язык ґу языку, накелё иде о 4 рiвноправны кодификуваны славянскы языкы.

То же миджи словенчинов а чещинов є велё єднакых слiв выникло сторичами, тоты два сусиднi языкы ся перемишували а взаємно ся дополняли словнов засобов.

З мого нагляду поривнювати гоцьякый славянскый язык зо сучасным украïнскым языком (рiвнако i бiлоруськым) є дашто не можне. Сторича надвлады руськой имперiï (Царьска Русь, Советскый союз) ся остро пидписали на тых двох языкох. По розпадi СССР ся обновил в тых краïнох интерес о обновлиня народного языка, лем не знам чи ся выбрали справным путём силного одлишуваня ся єден од другого. Так взникли новодоба украïнчина i бiлоруштiна. Новодобу бiлоруштiну овладат пару стовок люди (языкознавци). Стары люде бисидуют на бiлорускым народнiм дiялектнiм языку, середня ґенерация на трясанкi (бiлоруськый i руськый язык) а векшына молодых бисидує чисто по руськы. Так само є то i з украïнчинов. Новодобу украïчину овладат пару тысяч люди, остатнi бисидуют по руськы, а мiстныма дiялектами. Но жебы´м ся вернул ґу наший темi – поривнюваня русначины i украïнчины – подля мене то не є можне, протоже кибы сме ишли вашым путём поривнюваня лексикы, так бы сме пришли ґу теорiï, же ани дiялекты, якыма ся бисидує в сучасности на Украïнi не сут дiялектами новодобой украïнчины. Приведу 2 приклады:

1. словенске слово dáždnik ся на Украïнi гварит: зонтик, зонтiк, парасолька, амбрела – но в списовнiй новодобiй украïнчинi є на то слово – розчепiрка

2. словенске слово dúha ся на Украïнi гварит: райдуга, радуга, смуга – но в списовнiй украïнчинi є то слово – веселка.

А так взникли два умелы языкы, силно ся одлишуючи од остатных славянскых языкiв, но их будучнисть не вызерат быти успiшнов. Прото єм того нагляду, же не є можне поривнювати руснацкый язык, якый ся вывиял 4-5 сторочох в одизолуванiм просторi з новодобов украïнчинов.

-

Ґу тiй ваший интереснiй роботi бы´м я особнi приступил не рiвно поривнюванём цалково русначины i гуторачины, але бы´м ся насамперед взял за розкодуваня проблематикы в малым реґiёнi а поступнi свою роботу посувал дале з реґiёну на реґiён. Наприклад бы´м суй взял окрес Свидник, цалком бы´м ся незаоберал руснацкыма селами од Свидника на Бардов а на Польско (чисто руснацкый реґiён) а поривнювал бы´м наприклад лексику руснацкых сел – Ракiвчик, Грабiвчик, Штявник, Рiвне, Бенядикiвци, Валькiвцi, Штефуров, Шапинец, Собош, Мативцi, Фiяш, Кручов, Ломне – з лексиков сел Округле, Радома, Мистиско, Сорочин, Дуплин. А повiм Вам, же там є ряднi лексика перемишана головнi в напрями з русначины до гуторачины.

-

Што ся тыче слiв типу анцуґ – облек, даде ся до гнесь хоснує слово анцуґ, даде уж ани незнают што то є, но язык ся вывият, єдны слова уходят до забытя, другы приходят а дакотры миняют своє значиня. Є то природзеный колобег вывоя языка а не даст ся то ани спомалити, ани заставити. Але i у тiм є краса языка а значит то, же язык є ищи жывый. Закля нашы бабкы знали розсохы як друкы на сушиня требичу (комуници), мы розсохы познаме як кововы вишакы на сушиня вырайбаных лахох.

А то же «сталинскы комунисте зробили з анцуґу облек» ми припадат як припады при вытваряню новодобой украïнчины i бiлоруштiны – ненавидиме комунистичну минулисть, хочеме ся што найвецей одлишыти од русив, дайме суй на то поменуваня, котре ся хоць народом уж давно не хоснує але най буде ориґиналне Smile

подля мене найблизше з

подля мене найблизше з руснаків ку українчінї мають лишаци на Закарпатьскій Українї - они уж не хоснують ани звук ы.

Велё прінціпів в русиньскім діалектах і літературнім языку є сполочных з українчінов.Але де є тота граніця де быв кінчів єден языка а зачінав другый? То не годен лем так повісти.

Думам, же скоре є то так як ся гварить, язык є тот діалект, што мать армаду і збранї.

Маш правду, Коры, але мы маме

Маш правду, Коры, але мы маме збрань. Наша збрань то любов ґу нашой бісиді а нашому народу, яков ся дасть засягнути і тых, котре были асиміловане а досягти, жебы ся навернули ґу бісиді наших предків.

холем так жебы сьме пережыли.

холем так жебы сьме пережыли. Лем не треба чекати же прийде чудотворець і зробить вшытко за нас. Треба жебы што найвеце людей было актівных, а тыж жебы ся не рїшыли даякы маловажны споры міджі Русинамі, волити сановати енерґію на хосновнїшы дїла Smile

  Далше

 

Далше доказы

 

Ґрекокатолицка церков была необлюблена не лем у сталинских комуністів, але не любила ся ани мадярам в Угорщині. Є интересне, же кидь у даякым валалі был пожар а згоріла и деревяна церков, же намисто старой ґрекотолицкой церкви там выбудовали римокатолицкый косцел. Ґрекокатолицка церков была все як од мачохы а векший интерес о ню не явили ани мадяре за Угорщины. Мадяре ся тыж радши обертали ку римокатолицкому папови а ёго косцелам. По другой світовой войні зяс комунисти охотні миняли ґрекокатолицке церкви на православне, зато бо ґрекокатолицку церков и русинскый язык хотіли зликвидовати. Римокатолицке косцели у выходословенскых валалах был міцный арґумент тогдышных комуністів, же бы зос выходнярив, яке не мають жадне словеньске кориня, офіціально зробили словакив. У року 1952 ся рішенём сталинскых комуністів стали из ґрупы неполонизованых руснакив українци а из полонизованых руснакив словаци. Треба повісти, же тогдышне просте гутораци зос валалів векшинов ани по словенскы не знали. Хоч э само о себе неприэмне, же зос неполонизованых русинів зробили українців, мала тота руснацка ґрупа власні серенчу, бо киби їх коминісти проголосили за Словакив так як гуторакив, так суть гнеска пословенчене до приближно такой мирі як гутораци.

Жию в Меджилабирцах де ся русначтіна хоснуєть в найбільшой мирі из вшыткых міст на Словеньску. Але и гев ся найдеть дость людей, котре ся ганбять за нашу бісиду а кидь до нас прийдеть дахто чужий, уже суть велике словаци та русначтіну бы найрадши загрібали під чорну землю. Якраз таке люде собі найчастійше гледають выгваркы, же словаци по нашому не розумиють. Про пару словакив, котре наісні добри не розумиють по руснацкы, мечуть до эдного міха вшыткых словакив. Ани соби вобец не усвідомують, же такым приступом из них роблять дуракив а же їх ображають. Та кидь ся станеть, же їм даякый словак, чех, або поляк слабо розуміть, мають нашо люде єдинечну нагоду учити їх по руснацкы. То бы была зос їх стороны добра справа.

Вінчаня полякив с русначками а навзпак значило и то, же ся взаємно розчали єден другому приспособовати в бісиді. Вывой гуторачтіни очівисні назначуєть, же у нёй был зробленый компроміс міджи русначтінов а польщінов. Мішунґ руснацкых а польскых слов свидчить о тім, же ани єдна сторона не хотіла принутити тоту другу на свій язык, же поляци не хотіли попольщіти руснакив та руснаци не мали интерес порусначтіти полякив. Но зарівно треба підкреслити, же русинскых слов э в гуторачтіні овелё вецей як польских. Є то лоґічне, бо поляци приходили на теротирію Выходнёго словенска як чужаци а в часах угорщіны бы собі не могли дозволити даяк інтензивні попольщовати руснакив. Пару слов на порівнаня из неполонизованой русинчины, полонизованой, словенчины и полщіны - rusnacky - vovk, hutoracky - viľk, slovensky - vlk, poľsky - wilk (čitaj viľk), rusnacky - siľ, hutoracky - suľ, slovensky - soľ, poľsky - sól (čitaj suľ), rusnacky - metaty, šmarjaty, hutoracky - rucac, šmarac, metac, slovensky - hádzať, poľsky - rzucać (čitaj ržucač) rusnacky - dira, hutoracky - džura, slovensky - diera, poľsky - dziura (čitať sja džura), rusnacky -  tverdyj, hutoracky - tvardy, slovensky - tvrdý, poľsky - twardy, rusnacky - nochoť,nichť, hutoracky - pahnost, slovensky - necht, poľsky - paznokieć. Rusnacky - Ancug, hutoracky - ancug, slovensky - oblek, poľsky - garnitur, rusnacky - bľacha, hutoracky - bľacha, slovensky - plech, poľsky - blacha (čitaj bľacha), rusnacky - borsuk, hutoracky - borsuk, slovensky - jazvec, poľsky - borsuk,jaźwiec (čitaj jažviec), rusnacky - kandratyj, hutoracky - kandraty, slovensky - kučeravý, poľsky - kędzierzawy (čitaj kendžeržavy), rusnacky - graty, hutoracky - graty, slovensky - riady, poľsky - naczynia (čitaj načiňa). Вплывом польщіны ся міняли концовкы слов и окреме букви - robity - robic, machaty - machac, terpity - cerpec, svitity - švicic, de ideš? - dze idzeš?, koho pozveme na vesiľa?, keho pozveme na vešeľe?, sjaď sobi a buď tycho - šedz sebe a buc cicho, zavtra(zaraň) bude kurity snih - jutre budze kuric šnih. Та такых прикладів бы єм нашов овелё вецей. Не правилный є тыж погляд, же русначтіна є діалект українчины. Киби то была правда, пак бы мусила быти словенчина діалект чештіны а то зос простой причіны, же словенчина мать ближей ку чештіні як русинскый язык ку українчіні. Різниця міджи нами а словаками є и тота, же мы сме ищи выходне славяне, дежто словаци належять уже міджи западных славянів. Але преці нас єднать то, же сме славяне. Што ся тычеть русначтіны, мале розділы в словах суть у скоро каждой долині, ризнить ся ай в призвуку, то саме платить и про гуторачтіну, але по глубшим патраню прийдеме на то, же сме из єдного кориня.

Хто вируэть в Божичка, мав бы вировати и то, же бісиды дав до рота людям прави Божичко, же языкы не взникли лем так нагодов, без причины а же кидь Божичко дав людям и русинску бісиду, так же напевно не на то, жебы русинска або хочяка инша бісида згынула. Треба ся стопарчити проти асімилациї и так, же будеме жадати власну телевізию и радіо, котре будуть высилати каждый день переважно у нашим языку. Без того ся далей не рушиме. Як національна меншина маме суверенне право, жебы ся наш народ, кутльтура а бісида достойні розвивали. Мы не сме як мадяре, не тремтіме за автономіов, пожадуєме про ся лем стандартне права, котрымі диспонуєть кажда меншина в Европейской унії.  :)

 

Тiшыт ня, же ся ту обявил

Тiшыт ня, же ся ту обявил дахто, кого интересує и лексиколоґицка сторiнка нашого языка а в жадным припадi бы´м не хотiл ся вас даяк доткнути, но хочу выядрити свий нагляд на вами написане а можеме розвити и маленьку интересну дискусiю.

Не порозумил єм, ґу чому патрят вами приведены приклады в русначинi, польщинi, гуторачинi i словенчинi.

Пишете: «Но зарівно треба підкреслити, же русинскых слов э в гуторачтіні овелё вецей як польских.»

А потiм приводите 11 слiв – вовк, сiль, метати, дiра, твердый, нихоть, анцуґ, бляха, борсук, кандратый, ґраты. Кидь твердите же русинскых слов є в гуторачинi вецей як польскых, на прикладох то сам вывертате (viľk-wilk, suľ-sól, rucac-rzucać, džura-dziure, tvardy-twardy,pahnost-paznokieć). Слова анцуґ, бляха, граты сут рiвнакы у русначинi i гуторачинi, але то лем зато, бо были перебраты од карпатскых нiмцив - Anzug, Geräte, Blech. Слово борсук мат своï подiбны еквиваленты i в другых славянскых языкох – борсук (руснацкы, украïнскы), барсуг (рускы), borsuk (польскы).

Кущок замотаным є про ня и ваше: «Не правилный є тыж погляд, же русначтіна є діалект українчины. Киби то была правда, пак бы мусила быти словенчина діалект чештіны а то зос простой причіны, же словенчина мать ближей ку чештіні як русинскый язык ку українчіні. Різниця міджи нами а словаками є и тота, же мы сме ищи выходне славяне, дежто словаци належять уже міджи западных славянів. Але преці нас єднать то, же сме славяне Я особнi суй не думам, же словенчина мат ближе ґу чещинi як русначина ґу украïнчинi (залежыт од диялекту чи Свидницка, чи Лабирска...). Словакы легче розумлят чещину з дододу того, же довгы рокы жыли в єдним штатi а дотеперь сут нашы телевизны каналы повны чешскых филмив (чи уж дабуваных, або поводнёй творбы). Кибы то была правда, же так мают ґу соби близко, потiм чом чешскы дiти не розумлят словаким? Руснаци тяжше розумлят украïнчину, бо оба языкы братскых народiв ишли своïм путём розвоя в двох културнi одлишных простредёх.

А бы´м суй обгаïл чому ся ми то видит замотане – не берьте то прошу у злiм, може даколи вам то поможе при писаню интересных лексикологицкых чланкiв i ту на Голосы, котры вирю же бы суй велё читателiв з интересом прочитало – не мишайте ябка з грушками, кидь порiвнюєте словенчину з чещинов (западнёславянскы языкы) а русначину з украïнчинов (восточнославянскы языкы) чом у далший ветi уваджате «Різниця міджи нами а словаками є и тота».

Най ся вам дарит при писаню далшых интересных пострегiв!

Obrázok používateľa Keso

Ahoj Petro, lem jedno nove

Ahoj Petro, lem jedno nove slovicko: talašyk /zakyl neje v slovnyku.../

Moja mamka dodneski použyvat, je to skrinka, kredenc na chodbi... k.

Obrázok používateľa Keso

(bez predmetu)

Pozdravľam všytkych Rusnakiv

Pozdravľam všytkych Rusnakiv !

 

Spisav jem paru slov, što ňa napalo a što tu zatim nesuť. Dakotry už ale tu suť, takže pridavam len na doplňiňa vyznamu ...

Väčšina slov sja použivať v Labirskim okresi.

 

pošpotati - zakopnúť (kiň mať 4 nohy a i tak sja pošpotiť)
zašantročiti - stratiť
krivuľa - starecká palica so zahnutou rukoväťou
krivuľi - zákruty (na ceste)
tabla - doska na vaľkanie cesta
rozvalka - valček na cesto
kačati - váľkať cesto  (kačany halušky)
šmaty - šaty
cundry - staré/obnosené oblečenie
contragy - traky (na nohavice aby nepadali)
ryňa - špina
rianda - handra
zvidati sja - pýtať sa (pozvidaj sja ho, de dav kľiči)
kľič/i - kľúč/e
gambľavyj - nešikovný
štukator - plafón
štreka - koľaje, ale aj veľká vzdialenosť (do Bratislavy daleka štreka)
potik/potičok - potok
taľar´ - dolár
čupka - obväz
pľajster - leukoplast
žmeňa - hrsť (ole, šmar´ kurkam das dvi žmeňi zerna)
dumka - myšlienka
raboba - rebarbora
koloti - rúbať drevo (trebalo by dryva pokoloti)
- ale aj "dráždiť" (kole ňa štos´ u oku)
štos´kaj - čosi
smotriti - pozerať
posmoť - pozri
pohubyti/popsiti - rozbiť (ne že pohubiš taňiry !)
- ale aj pokaziť (radio sja pohubilo/popsilo)
fegľi - žarty
priti - schnúť => v súvislosti so zeleninou - (všytka morkov poprila)
serňak - srnec
talabati - ušliapať
sanovati - niekomu niečo nedopriať (ši mi aj vody sanije)
- chrániť si / vážiť si niečo (vin znať sobi sanovati veci, ne jak dakto ...)
kosy - ženské vrkoče/copy
mašyna - vlak
štacion - stanica
čorňic´a - ostružina
jak sja zyveš ? - ako sa voláš ?
foršta - doska (o dievkách, ktoré majú malé prsia sa hovorí - rivna jak foršta) Smile
durnyj - hlúpy
sorok - číslovka 4
jaruška - vyhĺbený žliabok v zemi na odtok vody (zvyčajne v zázhradke)
zajda/zeleňic´a - plachta na seno alebo trávu
cnyti sja - byť smutno (sja jej cnyje za mamou - je jej smutno za mamou)
merzenyj - šinavý
sosna - borovica
skľanka - zaváraninová fľaša
cvynuti - kvitnúť (jahody už cvynuť)
kuča - chliev
dudlyk - cumeľ
škrcati - škrípanie zubami (zas´ v noči škrcav, nemich jem spati)
deržava - cudzina
budžarňa - údiareň
kamašy - druh teplákov
lapiška - druh motyky
o/hľadyvo - zrkadlo
stružok - škrabka na zemiaky
zarmučenyj - sklamaný/smutný
siňak - modrina
schodyti - klíčiť/začínať rásť (reďkov už poschodyla)
stežka - chodníček
kľati - preklínať
kipka - kôpka (pozhrabij sino do kipky)
kaľika - mrzák
zaprihati - zapriahnúť
striča - stretnutie
strititi sja - stretnúť sa
ridnyj - rodný
o/merziti - o/mrzieť
durkati - klopať/búchať
kandravyj - kučeravý
kisťa - kosti
orgonina - orgován
gombička - gombík
šes´ťa - šťastie
tivko - koľko/toľko (Tivko jes mu dav piňazi ? Len tivko, žeby mav na drahu tam aj nazad).
rychtovati - pripraviť
tranzistor - rádio
hudaci - hudobníci
hudak smyk - výraz pre Fúzača alpského (chrobák)
perstiň - prsteň
direktor - riaditeľ
zapomňanuti/zabyti - zabudnúť
spomňanuti - spomenúť, ale aj pripomenúť (ši mi pak spomňanyj, žeby´m nezabyv)
pokrovec - koberec
hudzic´a - zadok
pacirky - korálky, ale aj sv. ruženec (neznaš, synu mij, de jem dala pacirky ?)
huľati - zabávať sa
rajtovati - rozprávať sa (oni jak sja stritnuť, ta rajťijuť ... neznajuť što dosť)
rozpravľati - rozprávať (príbeh, dej) - (jak sja vernuv, ta nam rozpravľav, jak tam bylo)
zdušyti sja - spotiť sa
demikati - ničiť
kvasne - kyslé
vecej - viac
talaš - regál
planyj - zlý (vlastnosť)
plano - zle (pocit)  (joj, ale mi plano od žaludka)
s/probovati - vy/skúšať (ole sprobij, ci Ťi buduť dobry toty bokanči)
cmorkati - srkať (pri pití) (napij sa normalňi a ne cmorkaj !)
koľara - nadávka (bodaj Ťa koľara vzjala/trimala !)
basarkaňa tobi dušu ! - "nadávka"
Toty slova neznam presni zadefinovati po slovensky :/
Keby dakto znav, naj doplniť ...
sterežyti - dašto jak dohliadať/"dívať sa cez rameno" ? (dakto nad dakym sterežyť)
cifrovati - tancovať ?
lati - nadávať niekomu/kričať na niekoho ?
lišyti - toto slovo neznam vôbec ...
Party

    Поздравляю, буду

 

 

Поздравляю,

буду реаґовати на ваше послїднэ словко:

Лишыти...lišyti...лиш там жохтарь а подь гев (napr. nechať niekde niečo/niekoho, nevziať si to so sebou). Напр.: Діти лишу дома а я йду ку тобі...Страняны...

 

Інакше дякую за вложены словка до словника, і то моє контроверзне...пляц....ся там дістало;)

Šumny slovička, lem by´m

Šumny slovička, lem by´m poopravil že sorok je čislovka 40 (no soroka je straka a soročka je vyšyvana košuľa).
Rajtovati / rajtuvati – premávať hore-dole (rajtuje hev i tam); vyspovedať/vylátať (Čekaj, čekaj jak ťa ňaňo vylatajut, des byl včera?)
Vesti raciji / rajcuvati – viesť dlhé rozhovory, klebetiť
Sterežyti – dohliadať na niečo, sledovať, pozorovať
Cifrovati / cifruvati – cifrovať (tancovať s cifrovanými ozdobnými prvkami)
Lati / lajati – nadávať
Lišyti – opustiť

Hačavské kopy sena. Niekde

Hačavské kopy sena.

Niekde nižšie sme sa o tom bavili, pridal som fotku do galérie.

Obrázok používateľa Petro

Pekné foto ..ma svoju

Pekné foto ..ma svoju atmosféru Clap

  Ні все єм годен дізнати ся

 

Ні все єм годен дізнати ся одкыль походжають дакотре слова.

 

Šmarity do haty (Шмарити до гаты) - hodiť z breha dole k potoku (Medzilaborce)

 

Ťaknuty (Тякнути) - sadnúť po vôli, padnúť na úžitok (Medzilaborce)

 

Speredyti (Спередити) - včas zastaviť, pozastaviť (Medzilaborce)

 

Kačalo (Качало) - kruh

 

Čapinka (Чапинка) - klobúčik huby (Habura)

 

Bembeľ (Бембель) - penis (Beňadikovce)

 

Barišňa (Барішня) - tlstá žena

 

Straždaňa (Страждання) - strasť

 

Penzeľ (Пензель) - štetec

 

Revkaty (Ревкати) - čkať, štikútať (iz sela Cigeľka u okresi Bardijov)

 

Іщи ку пословенчованю. Словакизацию нашого народа ся нам подарить обмиджити тогды, кидь будеме мати властну телевизию и радіо, котре будуть высилати переважно в нашим языку. Треба ся вопросити багатых людей споміджи Русинів, ці бы были охотны на тім попрацювати. Та іщи ми жаль, же дость наших людей собі надумуєть, же Словаци їм не розумиють. Хоч досправды векшина Словакив нам розумить а то не маю на думи лем пословенченых выходнярив.

 

 

Máš pravdu Velekyj jak

Máš pravdu Velekyj jak topoľa, ja nie som rusin, aj po slovensky som sa len v škole naučil, predsa ti rozumiem.Party

  Новы словка: шулькати –

 

Новы словка:

шулькати – šuľkaty– vaľkať v rukách medzi dlaňami alebo rukami na vale, napr. cesto

кныш – knyš – slaný koláč z kysnutého cesta s plnkou: zemiakovo – bryndzovou ako na pirohy

 

придав єм далшы словка спід

придав єм далшы словка спід Дукли

bantuvaty (бантувати) nevhodne znepokojovať, vyrušovať
basa (баса) väzenie
bešteľuvaty (бештелювати) objednať, zabezpečiť
bordovyj (бордовый) tmavočervený
butňity (бутнїти) plesnivieť
cajger (цайґер) hodinová ručička
cirkeľ (ціркель) drevené kružidlo
cokeľ (цокель) murované základy domu
cundra (цундра) handra, neporiadna žena
cundravyj (цундравый) otrhaný
cuk (цук) prievan
curik (цурік) pokyna pre posun dozadu pre kone
čuchaty (чухати) drhnúť
čurčaty (чурчати) žblnkotať
debr'a (дебря) väčšia priekopa
denko (денко) lopárik
dokale (докале) pokiaľ
dospravdy (досправды) naozaj
dotale (дотале) potiaľ
doviduvaty s'a (довідувати ся) dozvedať sa
drapovyj (драповый) pestrej farby
drišľak (дрішляк) cedidlo
dryva (дрыва) drevo na kúrenie
dyrgaty (дырґати) drgať
fajront (файронт) čas po práci
fanta (фанта) rozmar, vrtochy
fiľc (фільц) plsť
fest (фест) silne
fiflena (фіфлена) parádnica
filcka (філцка) ľahká žena
fundament (фундамент) základ
funduš (фундуш) pozemok na stavbu
gajs (ґайс) petrolej
geršľi (ґершлї) krúpy
gengľavyj (ґенґлявый) klátivý, slabý
git (ґіт) tmel
gips (ґіпс) sadra
gris (ґріс) krupica
grunt (ґрунт) pôda
gvint (ґвінт) závit
hajdy (гайды) poďme
hardyj (гардый) pekný
hluška (глушка) týfus
horst (горст) hrsť
hotovity (готовіти) chystať
chaluvaty (халувати) užívať (topánky, oblečenie)
chaľity (халїти) slabnúť
choc' (хоць) hoci
chyľaty s'a  (хыляти ся) nahýbať sa, kloniť
inkasant (інкасант) vyberač dlhov
istotňi (істотнї) určite
jar'uvaty (ярювати) vykonávať jarné práce
kantrity (кантріти) ničiť
klasa (класа) trieda
klopota (клопота) starosť
kľanka (клянка) kľučka
kompaňija (компанїя) spoločnosť
kovaľ (коваль) kováč
kuča (куча) chatrč
kučik (кучік) chliev
kuker (кукер) ďalekohľad
kvaskuvatyj (кваскуватый) mierne kyslý
lachvatyj (лахватый) náruživý
ledačij (ледачій) zlej kvality
ledačina (ледачіна) ničomnosť
lenča (ленча) šošovica
lifrovaty (ліфровати) dopravovať
ľiňajka (ліняйка) linka v zošite
ľoch (лёх) diera, vchod do pivnice
ľuft (люфт) vzduch
mac'aty (мацяти) hmatať
magnaš (маґнаш) kto rád rozhadzuje peniaze
mizerija (мізерія) bieda
morščity (морщіти) mraštiť
muštruvaty (муштрувати) napomínať
naďity (надїти) navliecť (napr. niť do ihly)
nadoryvky (надорывкы) úchytkom
nahotuvaty (наготувати) nachystať
naremnyj (наремный) prudký
naspak (наспак) naopak
natiko (натїко) natoľko
natura (натура) povaha
nespoďivanyj (несподїваный) nečakaný, prekvapivý
nespoďivanka, nespoďivaňa (несподїванка, несподїваня) prekvapenie
obrazity (образити) uraziť
očivisno (очівісно) očividne
odaľaty (одаляти) oddiaľovať
odkale (одкале) odkiaľ
odtale (одтале) odťiaľ
odtamale (одтамале) odtamadiaľ
odnova (однова) odkedy je nové
odšmarity (одшмарити) odhodiť
omajity (омаїти) ozdobiť
onačity (оначіти) náhrada za ľubovoľne sloveso
oňuchaty (онюхати) ovoňať
oskubaty, oskubsty (оскубати, оскубсти) ošklbať
ošacuvaty (ошацувати) ohodnotiť
otupnyj (отупный) nudný, clivý
pachťiti (пахтїти) túžiť
patrija (патрія) rozhľadňa
pelechatyj (пелехатый) strapatý
pancaky (панцакы) krúpy
pitnyj (пітный) taký istý
polygaty (полыґати) pohltať
porachovaty (пораховати) spočítať
porobyty (dakomu) (поробити), počariť
potuľnyj (потульный) tichý, pokojný
povoľnyj (повольный) pohodlný
precik (прецік) predsa
pripovidka (пріповідка) rozprávka
proba (проба) skúška
prosity s'a  (просити ся) pýtať sa
puľka (пулька) morka
pyskuvaty (пыскувати) hovoriť drzo
rešta (решта) zvyšok
rozpestyty (розпестити) rozmaznať
rozpeščenyj (розпещеный) rozmaznaný
rozčajznutyj (розчайзнутый) rozčapený, rozlomený  (strom)
rozluka (розлука) rozdiel
rychtuvaty (рыхтувати) chystať
schaľity (схалїти) zhynúť
schisnuvaty (схіснувати) využiť
smak (смак) chuť
smotryty (смотрити) pozerať
spoďivaty s'a (сподївати ся) očakávať, dúfať
sprobuvaty (спробувати) skúsiť
stoporčity s'a  (стопорчіти ся) vzpierať, protiviť sa
svacha (сваха) zaťova alebo nevestina matka
svat (сват) zaťov alebo nevestin otec
škoľar' (школярь) školák
šlajer (шлаєр) svadobný závej
štok (шток) poschodie
šykuvaty (шыкувати) chystať
tlumač (тлумач) tlmočník
tremťity ( тремтїти) túžiť po niečom
triščaty (трїщати) praskať
ukazija (указія) posmech
užeraty (ужерати) zlostiť
vjedno (вєдно) spolu
vyjavyty (выявити) prezradiť
vystaty (выстати) vytrpieť
zabrudyty (забрудити) zašpiniť
zapiznity (запізніти) zmeškať
zaskaržyty (заскаржыти) zažalovať
zborguvaty (зборґувати) dať, vziať na úver
zdohadaty s'a (здогадати ся) dovtípiť sa
zviduvaty s'a (звідувати ся) pýtať sa

Obrázok používateľa Keso

Zdravlu Ta pdalej je tu

Zdravlu Ta pdalej je tu slovoetro, i Vas sytky dobry lude, davno jem tu nebyl i nepryspil slovickom, a tak jem si cital BOHATU PRODUKCIU BORCA, sto si hvaryt KORY, uctihodne, tiko slov tu prydal, gratuluju a dakiju /po  Mikivsky.../. Mam lem taku prypomienku: slovo CHALUVATY poznam, ze isty /idlo/ - konzumuvaty /no na 100 percent sobi nejem istyj... , ze ci chocu isty.../, stoskaj sja mi maryt, ze ci to neje z Romskoho jazyka...

Dalse je tu slovo lachvatyj, kotre by mohlo znacity i zavistlyvyj, dachto sto tyz choce maty dasto, abo dacoho velo....

V suvislosti z tym mi pryslo na um slovo:  ZABAHLYVYJ /kotre jem v slovnyku HOLOSOCH nenasol/, kotre mat podla mene kus podobnyj vyznam jak LACHVATYJ. Zabahnuty znacit zachotity dasto, u nas doma sja to slovo pouzyvalo, kid dasto mal dasto, hlavni il, a druhyj tyz toto chotil, ta mama povila: nebud takyj zabahlyvyj!

dodo

Šumny slovička, lem pid

Šumny slovička, lem pid Dukľov dakotry spomidži nich ľude vyslovľujut inakše:

bantuvaty (бантувати) – buntuvati (бунтувати)

butňity (бутнїти) bitňity ітніти)

čurčaty (чурчати) – čerčaty (черчати)

debr'a (дебря) – debra (дебра) – aj vo vyznami „roklina, priepasť“

denko (денко) – dence (денце)

dokale (докале) abo dokyľ (докыль)

dotale (дотале) abo dotyľ (дотыль)

drišľak (дрішляк) – drušľak (друшляк)

horst (горст) – horsť (горсть), no časťiše žmyňa (жминя)

nadoryvky (надорывкы) – vo vyznami „po častiach“

očivisno (очівісно) – očivisňi (очiвиснi)

odkale (одкале) abo odkyľ (одкыль)
odtale (одтале) abo odťyľ (одтыль)
odtamale (одтамале) abo odtamadyľ (одтамадыль)

pachťiti (пахтїти) aj žaďiti (жадiти)

porachovaty (пораховати) - porachuvaty (порахувати)

З тым "пораховати" єм ся

З тым "пораховати" єм ся змылив. Мало быти "порахувати".  У нас в селї ся хоснує веце форм. денко - денце, одкале - одкадї ..., чурчати,  "вода іде з водоводу чурком" або і "чурчіть вода з водоводу, забыл єс заставити".

Obrázok používateľa Petro

Kory, šumno..kalap dolu vecej

Kory, šumno..kalap dolu vecej jak 150 novych slovičok  Clap .... pridal jem do zoznamu (+ dalšy što ste tu vypisali)

Toto što pisal Mato ta jem dal cez lomitko i do popisu jem napisal Hunkovce

  Так зась пару словок, може

 

Так зась пару словок, може быти і до словника:

дуган – duhan – tabák

пляц – pľac – pozemok, stavebný pozemok

пелюха/ы – peľucha/y – plienka/y......už tu je v inej podobe a tak len pre spestrenie

верцайґ – vercajk – akékoľvek pracovné náradie

 

 Тото словко мушу

 Тото словко мушу оправити:

верцайґ(к) – vercajg(k)......v zátvorke je výslovnosť

у нас пляц мать шырше

у нас пляц мать шырше значіня. Про хоцьякый простор (на земли) але і про "námestie". Про  "stavebný pozemok" ся у нас хоснує фундуш.

  Мате правду і у нас ся

 

Мате правду і у нас ся поужывать во вецей вызнамох, лем як означіня про „námestie“ мі ніч не говорить, але на другый странї фундуш знам добрї.

aj u nas peršyj vyznam slovka

aj u nas peršyj vyznam slovka pľac je "námestie", poťim hocjake velike misce de sja schodžajut ľude, abo de je velikyj ruch, napriklad "trhovisko" (jarmačisko), "autobusová stanica" hoc´ na to je slovko "štacijon"

 Словко пляц мать веце

 Словко пляц мать веце значінь, добрї?Wink

У нас ся хосновало в споїню: то є ваш пляц а то є наш пляц ( z toho plynie, že určite sme nehovorili o vašom a našom námesti, ale o vašom/našom pozemku, priestore, zastavanej ploche alebo územi- земля).

 

Словко денко - denko – pokrievka napr. na hrniec (u nás).

Ahoj Petro, ja znam, že sja

Ahoj Petro,
ja znam, že sja osobni ne zname. Ale mi to nevadyť. Bizuju sja, že ani tobi. Choču ťa pozdravkaty jak svoho brata a kamarata. Biľ u moho serca je velekyj z daremnoho poslovenčovaňa našich ľudej. Zname už, jak našich ľudej "modifikovali" Poľaci. A že išči z nas zrobili slovakiv a maďariv, to čej ani ne musju pripominaty. Peť, ja a šytke ľude kolo mene, ti trimeme paľci, že jes sja ne piddal oficiaľnoj propagandi. Za šytkych, kotrym nam na našoj bisidi zaležiť, zo sercja ďakije Ďoďo. Nebij sja vse budeme z tobov, choč sja nevidyme. Išči raz ďakije Ďoďo a kamaraťja. Ďoď.
Obrázok používateľa Petro

Servus Dodu, ďakuju za slova

Servus Dodu, ďakuju za slova chvaly. Jak dachto take dašto tu abo do e-mailu napiše ta furt to kus pridat energii do dalšoj roboty.  muscle Ja jem zas rad že sja našlo paru ľudi, kotry s Holosami pomohajut a reagujut, pišut. ...bo može dachto tomu nevirit, ale ja nechoču maty Holosy jak svoju stranku, ALE  choču žeby Holosy sja stali komunitnym portalom šytkych Rusnakiv a každyj tu furt mal misce sobi napisaty toto svoje. Trimajte sja v Labircu Handshake Party

Петре, то є досправды велика

Петре, то є досправды велика річ што Ты робиш. То ся барз цїнить. Бо днесь вшыткы нашы "Оброды, Здружіня, Асоціації" лем пінязї просять і взаємно ся очорнюють. Бодай бы мали вшыткы такый приступ як ты. Вірю же Голосы ся будуть і надале розвивати і же остануть добров і облюбленов сторінков про комуніту і про інтересуючіх ся Русинами.

Obrázok používateľa Petro

Kory, ďakuju i Tobi za slova

Kory, ďakuju i Tobi za slova chvaly. Tak samo ja choču poďakovaty Tobi, že sja o Holosy zaujimaš i reaguješ, posilaš napady što nove zrobiti abo što opraviti. Takisto robota, što robiš kolo rusinskoj Wikipedii, kontrola pravopisu pre firefox i openoffice, što jes vydumal je bars zaslužna robota, hoc to dachto bars ani neregistruje a si dumat, že to samo sja zrobilo Wink . Trimaj sja Party

Obrázok používateľa Keso

AHoj Petro, po dovhim casi

AHoj Petro, po dovhim casi jem nasol dvi suvny slovicka, sto nesut v Tvojim holos. slovnyku:

pidpalok - bochnik /chleba/ Mikova

zavisky - panty

Lem tiko, maj sa. j.

Zdravim

Zdravim

Obrázok používateľa Petro

Pridal jem slovička što

Pridal jem slovička što poslal stranya, dakuju zato + jem pridal paru slovičok na B:
bahato - mnoho, veľa (Michajlov)
baksa - truhla, bedňa (Kyjov)
balec - kus plátna pri radovom svadobnom tanci (Ulič, Zvala, Strihovce)
- veľký svadobný koláč (Príkra, Pstriná)
balta - veľká sekera, širočina (Nová Sedlica, Ulič, Zboj)
beskyd - prudká horská stráň (Kolonica, Nová Sedlica, Ubľa)
bizovno - určite (Podhoroď, Ubľa, Ulič)
blyskavyca - blesk (Smolník)
brakuvati - chýbať (Krajné Čierno, Strihovce)
bresklyj - nakyslý (moloko), (Bokša, Cígľa, Kružľov, Dara)
burtnyca - žliabok odvádzajúci močovku v stajni (Nový Bukovec, Kyjov, Zvala)
bzory - predsvadobná návšteva rodičov nevesty v dome ženícha (Ubľa, Ulič, Klenová)
Party

Bizovno sa na Hačave povie "

Bizovno sa na Hačave povie " bizuvňi ".

Я дякую, є там єдна хыба:

Я дякую, є там єдна хыба: slovíčka sú z dedinky Stráňany nie Starina. Ďakujem za opravu. M.

Obrázok používateľa Petro

uppss..opraveno

uppss..opraveno Wink

Далше словічко: Пляйстер або

Далше словічко:
Пляйстер або фляйстер Smile.......náplasť

Далше

Далше словічко:
фішкаль....právnik, notár., prenesene tiež niekto, kto rád mudruje (?), chytrák

Добрый день Поздравляю вшыткы

Добрый день
Поздравляю вшыткы Русины і сімпатізанты того вебу
Тыж мам пару словічок до словника. Словічка суть із села Страняны із окресу Стара Любовня:
нонашка, нонашко........krstná máma, otec ( myslím, že už tu je, ale v inej podobe)
комашня......kár po pohrebe
форсты......drevená podlaha
остервень, острвня......kmeň stromu s ponechaním pahýľov odsekaných konárov....na sušenie sena, ďateliny v čase sloty
Послїднє словічко є до діскузії: деревяный стан где ся давать сіно. Smile

дякую пане за іншпірацію, ня

дякую пане за іншпірацію, ня напали далшы словка
стыржень (styržeň) - pahýľ
брыла (bryla) - ploský kameň
вымаскати (vymaskati) - вымаскати ященіцю з хлїбом - posledné kusky praženice vytrieť z chlebom
штелювати (šteľuvati) - nastavovať
коштувати (koštuvati) -chutnať (олем покоштуй тоту мачанку ці ті буде смаковала)

 А я зась мушу повісти, же

 А я зась мушу повісти, же сте мене іншпіровав к тому (головно Ваше перше словко), же словко острвень/острвня мам в тей подобі написано зо хыбов: справно бы мало быти остырвень/ остырвня. Прошу адміністратора (адміна) сторінок о оправу. Дякую. M.

  Під тоты словка (што вы

 

Під тоты словка (што вы написав) бы ся могла тыж підписати.

Уж працую на далшых, тілько Граматика є проблем. Є то так, як уж было ту в діскузії повіджено: говорити, росправляти, бісїдовати знаме, але записати (з кодіфікованым русиньскым языком) повіджене уж не йде так легко.

 

Zdieľať na Facebooku

Dneska je nediľa

05. februar 2012

Gregoriánsky kalendár:

Neďiľa bludnoho syna; mučenicja Agafija

Юлианский календарь:

23. януáр 2012

НЕДІЛЯ МИТАРЯ І ФАРИСЕЯ

Mapa rusínskych sel na území Slovenska

Mapa registrovaných používateľov Holosy.sk

Písanie dokumentov po rusínsky pomocou OpenOffice

Ako modifikovať Firefox, aby kontroloval rusínsky pravopis

Banner pre vaše stránky

Budeme radi ak Holosy spropagujete aj na vašich stránkach pomocou reklamého bannera.

Komunitný portál karpatských Rusínov

V prípade záujmu o výmenu bannerov, nás kontaktujte.

Zaregistrujte sa !

Ak sa chcete aktívne zapojiť do diania na Holosy.sk a zvýšiť komfort v používaní stránok zaregistrujte sa.

Kontaktujte nás

V prípade otázok alebo pripomienok nás môžete jednoducho kontaktovať pomocou formulára na stránkach.